Klimatske katastrofe su izazvale više internog raseljavanja nego ratni sukobi u 2020. godini

Intenzivne oluje i poplave izazvale su tri puta više raseljavanja nego nasilni sukobi prošle godine, jer je broj interno raseljenih ljudi širom sveta dostigao najviši nivo zabeleženih.

Do kraja prošle godine bilo je najmanje 55 miliona interno raseljenih (IRL), prema podacima objavljenim od strane Centra za praćenje internog raseljenja (IDMC) Norveškog saveta za izbeglice.

Bilo je više nego dvostruko više ljudi raseljenih unutar svoje zemlje nego što je proterano iz svoje zemlje kao izbeglica, rekao je IDMC. Broj je najveći zabeležen, ali u skladu sa njegovim stalnim rastom tokom protekle decenije.

Tokom godine koja je bila najtoplija zabeležena, raseljeno je 5 miliona ljudi više nego 2019. godine.

Ukupno je oko 48 miliona ljudi iščupano iz svojih domova kao rezultat sukoba i nasilja, dok je 7 miliona raseljeno zbog katastrofa. IDMC je rekao da će ovo poslednje verovatno biti značajno potcenjeno zbog nepotpunih podataka.

Oko 20 miliona interno raseljenih lica bila su deca mlađa od 15 godina, a 2,6 miliona starije od 65 godina. Većina živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Izveštaj IDMC-a kaže: „Svake godine milioni ljudi su prisiljeni da napuste svoje domove zbog sukoba i nasilja. Katastrofe i efekti klimatskih promena redovno izazivaju novo i sekundarno raseljavanje, podrivajući sigurnost i dobrobit ljudi.

„Skala raseljavanja širom sveta se povećava i većina se dešava unutar granica zemalja.“

Zemlje sa najvećim brojem internih raseljenja vođenih katastrofama bili su Avganistan, sa 1,1 milion ljudi; Indija, sa 929.000; i Pakistan sa 806.000.

Zemlje sa najvećim brojem raseljenih ljudi zbog sukoba i nasilja bile su Sirija (6,6 miliona), Demokratska Republika Kongo (5,3 miliona) i Kolumbija (4,9 miliona).

Pored broja raseljenih ljudi, izveštaj IDMC-a beleži i broj kretanja koje je osoba izvršila tokom godine – ako su raseljena bar jednom.

Od više od 40 miliona novih raseljavanja u 2020. godini – najviša godišnja cifra u poslednjih 10 godina – 30 miliona je rezultat poplava, oluja i šumskih požara.

Region Istočne Azije i Tihog okeana bio je mesto za 30,3% novih raseljavanja u 2020. godini. Subsaharska Afrika bila je druga najteže pogođena regija, sa 27,4%.

Izveštaj IDMC-a pokazuje da je skoro 10 miliona novih raseljavanja izazvanih sukobom prošle godine uglavnom izazvano „upornim nivoima nasilja u Demokratskoj Republici Kongo, Siriji i Etiopiji“.

Aleksandra Bilak, direktorka IDMC-a, rekla je: „Posebno je zabrinjavajuće što su ove visoke cifre zabeležene u pozadini pandemije Covid-19, kada su ograničenja kretanja ometala prikupljanje podataka i što je manje ljudi tražilo utočišta u hitnim slučajevima zbog straha od zaraze.

„Današnje krize raseljavanja proizilaze iz mnogih međusobno povezanih faktora, uključujući klimu i promene životne sredine, dugotrajne sukobe i političku nestabilnost. U svetu koji je pandemija Covid-19 učinila krhkijim, održiva politička volja i ulaganje u rešenja u lokalnom vlasništvu biće važniji nego ikad. “

Generalni sekretar Norveškog saveta za izbeglice Jan Egeland dodao je: „Šokantno je da je neko svake sekunde prošle godine bio primoran da napusti svoj dom u svojoj zemlji. Ne uspevamo da zaštitimo najranjivije ljude na svetu od sukoba i katastrofa. “

Izvor: theguardian.com