Kako je ukrajinska vojska poražena na Zmijskom ostrvu

U dvomesečnom ratu u Ukrajini malo Zmijsko ostrvo je već dva puta skrenulo pažnju na sebe. Poslednji put, njegovo zauzimanje trebalo je Kijevu da posluži kao simboličan znak pobede kojom bi bio obeležen 9. maj. Ali za ukrajinsku stranu sve je pošlo po zlu, pa je ono što je trebalo da bude medijski vrhunac uspeha ukrajinske vojske – postalo vojni krah.

U očigledno riskantnoj akciji, kojom su, kako kaže ruska strana, rukovodili britanski i američki vojni savetnici, uoči Dana pobede poginulo je više od 50 ukrajinskih vojnika i pripadnika elitnih jedinica, izgubljena su četiri aviona (tri bombardera Su-24 i jedan lovac Su-27), 10 helikoptera, tri čamca i trideset bespilotnih letelica. U preciznom izveštaju ruskog Ministarstva odbrane navodi se da su u vazduhu oborena tri helikoptera Mi-8 sa trupama, jedan helikopter za podršku Mi-24, a šest helikoptera Mi-8 i Mi-24 uništeno je na zemlji u blizini jednog sela u odeskoj oblasti. Za dva dana oboreno je 29 ukrajinskih bespilotnih letelica, uključujući osam borbenih „bajraktara TB-2”, a potom su, posle debakla ukrajinske vojske, oborene još četiri bespilotne letelice „bajraktar”. Tokom pokušaja iskrcavanja u noći 8. maja uništena su tri ukrajinska oklopna jurišna čamca „kentaur” s vojnicima ukrajinske mornarice. Tela 24 poginula ukrajinska vojnika ostala su na obali Zmijskog ostrva.

U jeku ovih borbi ukrajinska strana je objavljivala snimke na kojima se video dim u blizini Zmijskog ostrva, uz objašnjenja da je, posle krstarice „Moskva”, pogođen još jedan ruski brod. Nakon nekoliko dana, ruske snage su objavile da je ukrajinska vojska tokom dva dana, od 7. maja, nekoliko puta pokušavala da izvrši vazdušni i pomorski napad na Zmijsko ostrvo. Direktno naređenje Generalštabu izdao je predsednik Volodimir Zelenski, koga su na taj potez uputili vojni savetnici iz SAD i Velike Britanije. Cilj napada iz vazduha i s mora bio je da se iz ruskih ruku vrati ostrvo koje je izuzetno važno za obezbeđivanje kontrole nad severozapadnim delom Crnog mora.

Harkovski novinar, vojni bloger Mihail Onufrijenko napisao je, međutim, da je nakon ovih napada borbena efikasnost ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva iscrpljena i da su vlasti u Kijevu žrtvovale poslednje borbeno spremne jurišne avione i lovce.

A na samom početku rata Zmijsko ostrvo je bilo povod za uzbudljivu ratnu priču o ruskom ratnom brodu i posadi ukrajinske mornarice na ovom ostrvu. Prema ukrajinskoj strani, stvari su stajale ovako: ruski brod se približio ostrvu i pozvao ukrajinske vojnike da se predaju, oni to nisu hteli da učine i onda su svi poginuli u ruskom raketiranju ostrva koje je „sravnjeno sa zemljom”. Zelenski je ovaj herojski otpor iskoristio u medijske svrhe i odlikovao je poginule vojnike koji nisu hteli da ustuknu pred nadmoćnim neprijateljem. Ali onda se u javnost probila i ruska strana priče. Ispostavilo se da su ukrajinski vojnici živi i zarobljeni, a kasnije čak i razmenjeni. Zelenski je potom u jednom intervjuu pokušao da minimizira vlastitu štetu, jer je posthumno odlikovao posadu, pa je rekao da su neki od njih živi, a neki ne.

Zmijsko ostrvo (Foto AP)

Stvarni značaj ovog ostrva je, po svemu sudeći, preuveličan. Ruski vojni eksperti tvrde da ukrajinski mediji namerno preuveličavaju njegovu stratešku poziciju. Navodno bi postavljanje ukrajinskih radara i rakete „neptun”, „pokrivalo” snabdevanje luke Odesa naoružanjem i opremom. Činjenice, međutim, govore da ovo ostrvo nije značajno u tom smislu, jer se nalazi samo 35 kilometara od obale Rumunije, gde su svakako već postavljeni radari. Time je ovaj ukrajinski vojni poduhvat tragičniji, jer su pogibija vojnika i gubitak naoružanja izazvani samo zbog potrebe da Kijev nekim vojnim uspehom obeleži Dan pobede.

Meljnik: Merkelova bi mogla da pomogne

Iako je rat u Ukrajini u jeku, posle duže pauze ipak se pojavljuju vesti o pregovorima. Glavni ruski pregovarač Vladimir Medinski je pre tri dana izjavio da pregovori s Ukrajinom nisu prekinuti i da se vode na daljinu. Ambasador Ukrajine u Nemačkoj Andrij Meljnik smatra da bi bivša nemačka kancelarka Angela Merkel mogla da posreduje u sukobu Rusije i Ukrajine. „Nažalost, Merkelova je očigledno odlučila da se ne meša u dnevnu politku. Ako bi osetila potrebu da može da nam pomogne, da završimo ovaj đavolski rat, dobrodošla je, posebno zato što je decenijama negovala odnos poverenja s Vladimirom Putinom”, objasnio je Melnik u intervjuu za nemački dnevnik „Merkur”.

Ukrajinski vojnici započeli obuku u Nemačkoj

Berlin – Vojnici iz Ukrajine započeli su juče u Nemačkoj obuku za upravljanje oklopnom haubicom 2000. Ministarstvo odbrane Nemačke saopštilo je da se ukrajinski vojnici nalaze u vojnoj školi u Idar-Oberštajnu. Obuka uobičajeno traje 40 dana, ali ako vojnici imaju određena predznanja može biti skraćena.

Zelenski: Da je Ukrajina bila članica NATO-a ne bi bilo rata

Pariz – Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je juče da je rat sa Rusijom mogao da bude sprečen da je Ukrajina bila članica NATO-a pre nego što je rat počeo. „Da je Ukrajina bila deo NATO-a pre rata, sukoba ne bi ni bilo”, rekao je Zelenski studentima pariskog univerziteta nauke Po, preneo je Rojters.

Izvor: Politika.rs