Istraživanje je pokazalo da globalno zagrevanje usporava Golfsku struju

Ako se AMOC zaustavi ili u velikoj meri uspori i voda prestane da tone, akumulacija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi može da se ubrza.
0

Studija koja je nedavno objavljena u časopisu Nature Geoscience pokazala je da je u poslednjim godinama zbog globalnog zagrevanja došlo do primetnog usporavanja velike okeanske struje (čiji deo je i Golfska struja) koja je odgovorna za planetarni transfer toplote.

Usporavanje prenosa toplote od Kariba ka severu Evrope u prošlosti je imalo velike posledice na klimu ovih područja, a sličnom tematikom bavio se i popularni film iz 2004. godine Dan posle sutra. Iako tako brze i drastične promene, poput onih iz filma, nisu moguće, naučnike je ova vest ipak vrlo zabrinula pošto ukazuje na veliku osetljivost klime naše planete i mogućnost da se u relativno kratkom periodu u potpunosti poremeti jedan od najvažnijih činilaca klimatskog sistema.

Uloga okeana u klimatskom sistemu

Okeani igraju izuzetno važnu ulogu u klimatskom sistemu Zemlje. Oni između ostalog, predstavljaju ogroman rezervoar toplote, koja se prenosi ka polovima okeanskim strujama. Procenjuje se da su one odgovorne za jednu trećinu ukupnog meridionalnog transporta toplote. Od posebnog značaja su okeanske struje u Atlantskom okeanu, jer je to jedini okean koji nema zatvorenu severnu i južnu granicu.

Ovo je izuzetno važno ako se ima na umu da toplota transportovana okeanskim strujama veoma bitno utiče na lokalne klimatske uslove, pa je tako srednja temperatura u Norveškoj za 5 do 10 ℃ viša u odnosu na oblasti na Grenlandu i Aljasci, koje se nalaze na istoj geografskoj širini.

Najveći uticaj na to ima Golfska struja, koja se kreće duž istočne obale Sjedinjenih Država, preko severa Atlantskog okeana, pa sve do severozapadne Evrope.

Još tokom 20. veka, okeanografi su otkrili da je Golfska struja samo mala komponenta mnogo većeg sistema okeanskih struja danas poznatog kao Atlantska meridionalna obrtna cirkulacija (AMOC – Atlantic Meridional Overturning Circulation).

Ova džinovska vodena petlja, poput pokretne trake, prenosi toplu površinsku vodu iz Meksičkog zaliva prema severnom Atlantiku, gde se voda hladi i postaje slanija, te severno od Islanda tone ka dnu okeana, što za posledicu ima povlačenje površinske tople vode iz Kariba. Voda koja potone u severnim geografskim širinama zatim se na većim dubinama vraća ka tropima, kao hladna morska struja.

Ovaj globalni proces osigurava da se svetski okeani neprekidno mešaju i da se toplota i energija raspoređuju po Zemlji, što rezultira klimom kakvu danas imamo na planeti. Međutim, šta bi se desilo kada bi se ovaj proces zaustavio?

Topljenje leda usporava Golfsku struju

Niz naučnih studija pokazao je da, ne samo da je usporavanje moguće, već da se relatvno  brzo može očekivati da se upravo to i desi. Naime, poslednja merenja ukazuju da je cirkulacija Atlantskog okeana (koja održava Golfsku struju) na najslabijem nivou u poslednjih hiljadu godina, što može izazvati da se klima ovog dela sveta potpuno izmeni.

Ključna stvar koja ukazuje na to je pojava hladne mrlje (cold blob).

Gotovo svuda na svetu prosečne temperature rastu – osim na jugoistoku Grenlanda, gde je veliki deo severnog Atlantika poslednjih godina postao hladniji u odnosu na prosečne vrednosti iz prošlosti.

Trenutno vodeća teorija ukazuje na to da hladna mrlja može signalizirati  da je severni krak Golfske struje poremećen topljenjem leda na Arktiku i Grenlandu i da ova struja više ne dolazi istom snagom u severni Atlantik, što za posledicu ima i narušavanje  AMOC cirkulacije.

Kako dolazi do usporavanja AMOC cirkulacije?

Naime,  topljenje leda, na severnom polu i Grenlandu, između ostalog utiče i na salinitet vode u tom delu okeana. Mešanje slatke vode nastale topljenjem leda sa  slanom  okeanskom vodom smanjuje prosečni salinitet okeana u ovoj oblasti, čime dolazi do  smanjenja  njene gistine.  Manja gistina površinske vode znači da će ona u ovoj oblasti teže ponirati u dubinu, a time će izazvati i poremećaj AMOC cirkulacije. Na kraju, imaćemo pomalo paradokslanu situaciju  da je zagrevanje atmosfere, koje je dovelo do ubrzanog topljenja ledenih kapa, ohladilo jedan deo sveta.

Posledice slabljenja Atlantske okeanske cirkulacije

Časopis Nature Geoscience objavio je istraživanje koje ukazuje da je slabljenje AMOC-a u dvadesetom veku bez presedana i da je struja u poslednjih nekoliko decenija u najslabijem stanju.

Zabrinutost naučnika potiče iz njihovog razumevanja različitih praistorijskih klimatskih zapisa. U prošlosti, veliko slabljenje ili čak zaustavljanje ovog dela Golfske struje pokrenulo je brze promene temperature i obrazaca padavina oko severnog Atlantika i šire.

Jedan od primera jeste zagrevanje koje je započelo pre oko 12.800 godina.

Lednici koji su nekada pokrivali veći deo Severne Amerike i Evrope znatno su se povukli, a planeta  je bila u procesu izlaska iz poslednjeg ledenog doba. Međutim, za samo nekoliko decenija, Grenland i Zapadna Evropa su ponovo doživeli zahlađenje. Temperature u delovima Grenlanda pale su za oko 10℃ i uslovi koji vladaju na Arktiku su se pojavili u nekim delovima Evrope. Hlađenje je trajalo oko 1.300 godina, pre nego što je krenulo naglo otopljenje.

Rezultati poslednjeg istraživanja

Stefan Ramstorf, koautor studije objavljene u časopisu Nature Geoscience i okeanograf sa Univerziteta u Potsdamu u Nemačkoj, pretpostavlja da će, slično kao i pre 12.800 godina, topljenje leda sa Grenlanda početi da usporava AMOC.

Krajnje posledice ovog slabljenja za sada ostaju nejasne, zato što ljudski uticaj dodatno usložnjava procese koji se odvijaju u klimatskom sistemu. Ali, ako nam prošlost može pomoći da predvidimo šta bi se moglo dogoditi, drastično izmenjena AMOC cirkulacija mogla bi sigurno da promeni obrazac padavina, čineći delove Evrope i Severne Afrike suvim, a područja na južnoj hemisferi vlažnijim.

Takođe, došlo bi i do povećanja učestalosti i jačine oluja koje pogađaju Veliku Britaniju, dok bi širom Evrope bile oštrije zime, a leta intenzivnija sa češćim talasima vreline i suše. Promena okeanskih struja može uticati i na morske ekosisteme na koje se ljudi oslanjaju za hranu i egzistenciju.

Promena Golfske struje takođe bi mogla da ubrza rast nivoa mora duž delova atlantske obale Sjedinjenih Država, kao i da izazove pojavu jačih uragana, zbog povećanja temperature okeanske površine u ovoj oblasti, što bi predstavljalo direktnu posledicu zaustavljanja prenosa tople okeanske vode ka severu.

Konačno, zaustavljanje AMOC-a moglo bi da pogorša globalno zagrevanje. Okeani apsorbuju skoro jednu trećinu emisije ugljen-dioksida emitovanog ljudskim aktivnostima. Stalno mešanje i cirkulacija okeanske vode je presudna za okeansku apsorpciju jednog dela ovih gasova.

Dakle, ako se AMOC zaustavi ili u velikoj meri uspori i voda prestane da tone, akumulacija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi može da se ubrza.

Iako je usporavanje AMOC cirkulacije sada nesporno i dokumentovano, ipak treba ukazati da su šanse da se ova struja u potpunosti zaustavi u bliskoj budućnosti – male. Međutim, i pored toga profesor Ramstorf za Gardijan ukazuje da ta mogućnost postoji, kao i da raste sa daljim zagrevanjem, što je samo još jedan argument da se mora hitno pristupiti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Marketing

Ostavite komentar