Intervju s Aleksandrom Tešićem

U intervjuu za Niški press, Aleksandar Tešić govorio nam je o svojim viđenjima istorije, svom iskustvu u izdavaštvu, kao i o načinu na koji radi i piše.

Aleksandar Tešić, foto: Nemanja Jovanov

Aleksandar Tešić, jedan je od najvećih srpskih pripovedača epske fantastike i tvorac brojnih mitoloških i istorijskih romana. Iz njegovog pera potekla su dela koja su postavila temelje renesansi srpske epske fantastike. Njegova trilogija Kosingas upravo je taj okidač koji je doneo preobražaj srpskog mitološkog romana i tako trasirao put novim i sve brojnijim istraživačima srpske mitologije i piscima srpske epske fantastike. Pored trilogije Kosingas, Aleksandar Tešić napisao je i trilogiju Miloš Obilić i još dva nastavka – Kosingas: Kroz oganj i vodu i Kosingas: Onaj što nauči mrak da sija. Sva ova dela zajedno čine fabularno i hronološko jedinstvo i odigravaju se u istom univerzumu. Pored ovih romana, Tešić je napisao i satirični roman 2084. u kojem je zabrinjavajuće precizno predvideo, između ostalih, i događaje kroz koje upravo prolazimo u vreme pandemije; zatim tri dela Kletve Kainove i istorijski roman Gorolom.

Pored spisateljskog rada, Aleksandar Tešić, radi i kao prevodilac za RTS, a bavi se i izdavaštvom. Na sajtu njegove izdavačke kuće Strahor, možete poručiti sva njegova dela, kao i neka dela Roberta E. Hauarda i nekih domaćih pisaca, kao što je Goran Skrobonja.

Sajtu izdavačke kuće Strahor, možete pristupiti ovde: strahor.com

Logo izdavačke kuće Strahor

U intervjuu za Niški press, Aleksandar Tešić govorio nam je o svojim viđenjima istorije, svom iskustvu u izdavaštvu, kao i o načinu na koji radi i piše.

Na jednom mestu ste rekli da pišete od najranije dobi, ali da niste imali razumevanja roditelja, te je sve to Vaše pisanje ostalo u domenu hobija. Šta biste poručili roditeljima čija deca imaju interesovanja za određenu vrstu umetnosti?

Svakako da ih ohrabre u tome! Baviti se u životu profesijom koju volite jedan je od dva najvažnija uslova za sreću. Drugi je biti srećan u braku. Nažalost, roditelji vrlo često kroz svoju decu žele da ostvare neke svoje neispunjene želje. To neminovno vodi do nezadovoljstva i buntovnosti kod dece, pa na kraju ne bude ni po čijoj želji.

Čitajući Vaše romane, primećujemo da pokušavate da u njima rasvetlite mnoge istorijske nejasnoće i date odgovor na pitanja na koja ni istoriografija nema konačan odgovor. Koliko Vaši romani uopšte imaju naučno-istraživačke pretenzije i može li jedan čitalac očekivati da iz Vaših romana, iza naslaga fantastičnog, dobije realnu sliku istorijskih prilika koje opisujete?

Uvek sam se trudio da istorijski aspekt mojih romana bude zasnovan na istorijskim činjenicama ili tezama koje imaju ozbiljan osnov. Vrlo često to nisu isključivo moje teze već su ih razvili drugi istoričari koji su ostali zaboravljeni ili odbačeni od zvanične nauke. Zbog toga na kraju svake knjige nalazi se spisak literature koju sam koristio i čitalac uvek može više da se informiše. Inače, pisanju svakog romana prethodi vrlo detaljno istraživanje koje vremenski više puta premašuje samo pisanje.

Vi ste veliki poznavalac i ljubitelj istorije. Kada biste mogli da birate, u kom istorijskom trenutku biste živeli?

U antici! Rimska civilizacija oduvek me je najviše oduševljavala. Kako vreme prolazi i arheologija donosi nova otkrića iz tog perioda, za mene je to bio vrhunac ljudske civilizacije. Možda nekome to bude čudno s obzirom na robovlasnički sistem, ali tek sa renesansom Evropa je nadmašila dostignuća starog Rima. Što se tiče robovlasništva, ono je ukinuto tek u 19. veku, a danas postoje mnogo perfidniji sistemi zavisnosti i kontrole stanovništva.

„Istorija je učiteljica života“ – tačno ili ne?

Vrlo tačno! Naša je nesreća što ne izvlačimo pouke iz prošlosti. Koliko je istorija važna, reći ću vam jednu činjenicu: u Engleskoj, na primer, većina političara je diplomirala, odnosno, doktorirala istoriju. To se smatra preduslovom za bavljenje politikom.

U kojoj meri je Vaše iskustvo planinarenja utisnuto u stranice Vaših romana?

Ono je temelj mojih pisanija. Otud crpim nadahnuće. Ljubav prema prirodi je ono što se jasno vidi sa svake stranice. Osim toga, dobro mi je došlo što sam mogao verno da opišem mesta koja moji junaci posećuju. Posebno u Kosingasu ima puno anegdota sa mojih planinarenja koje sam samo malo prilagodio priči.

Po Vašoj ličnoj proceni, na kog svog lika najviše ličite karakterom?

Na Gavrila. Mada moram da naglasim da to nisam svesno uradio. Ali kroz njegove oči i reči izražavao sam ono što sam video i ono što mislim o određenim aspektima života i vere. Tek kada sam završio pisanje prvog dela shvatio sam koliko sam od sebe preneo na njega. Verujem da je to normalno, da pisac projektuje sebe na neki lik, na taj način izražava sebe. Nema to veze sa gordošću, sujetom. Uostalom, umetnost za to služi: da umetnik sebe izrazi, bilo da je pisanje, crtanje, muzika, vajanje…

Da li čitate svoje romane nakon što ste ih već završili do kraja?

Nikad. Jer znam da ću pomisliti da sam neke delove mogao bolje da napišem, a ispravki više nema. Zato nikad nisam 100% zadovoljan sa onim što sam napisao, ali u tom određenom trenutku to je bio moj maksimum. Uvek se trudim da svaki naredni naslov bude bolji.

Možete li nam odati način na koji stvarate, počevši od tehničkih stvari, čime pišete, na čemu pišete i u koje vreme, pa do nekih ličnih rituala, onoga što Vas inspiriše i atmosfere koju najviše volite oko sebe dok pišete?

Nadahnuće, odnosno inspiracija je čudesna stvar i teško ju je opisati. Možda kao jaku želju i potrebu da se nešto iz svog duha izbaci, prenese na hartiju i podeli sa drugima. Tehnički gledano, to je najzahtevnija faza jer podrazumeva mnogo čitanja. Nekada su to samo neki delovi stručne litarature, a nekada i cele knjige. Meni je to najzanimljivija faza u kojoj istražujem određenu temu. Neke najzanimljivije podatke nalazio sam kod stranih istoričara. Kod nas je i dalje običaj da se piše suvoparna istorija, bez “pikanterija” iako je to za pisca najvažnije. Pišem, naravno, na svom desktopu koji sam menjao više puta, ali već 20 godina kucam na divnoj majkrosoftovoj tastaturi bez koje mi je teško da radim. Moram da pišem u najvećoj osami, tišini, bez muzike. Samo tako vidim priču i čujem svoje junake. Kao na filmu, a ja to samo opisujem rečima.

Šta čitate od beletristike u slobodno vreme, a šta od stručne, ili dokumentarne literature?

Od beletristike, nažalost, baš ništa. Nemam vremena za to, čak ni uveče jer radim do kasno. Od dokumentarne litarature čitam samo ono što mi je neophodno za moje pisanije. Trenutno sam do guše sa divovima koji su okosnica 9. dela serijala, pa ih proučavam s aspekta različitih mitologija. Već ih sanjam, bez šale.

Kojeg biste pisca naveli kao omiljenog, a koju spisateljicu, ako ih imate?

Navešću tri moja omiljena pisca, inače vrlo slična: Ernest Hemingvej, Mark Tven i Džek London.

Koji Vam je omiljeni film?

„Dobar, loš i ružan”!

Znamo da se uveliko emituje radio drama Kosingas u produkciji Radio-Televizije Vojvodine koja ostvaruje odlične rezultate i sve je popularnija. Da li planirate neki sličan poduhvat adaptacije svojih romana, možda u seriju ili film?

Već dugo radim na ekranizaciji Kosingasa, ali dosad mi nije pošlo za rukom da zaokružim ceo projekat. Prošle godine bio sam blizu da to postignem sa Rusima, ali ova korona je sve zaustavila. Da li će se nastaviti, još ne znam. Drugi filmski projekat, Kletva Kainova ima veće izgleda da uspe i reditelj je sada u fazi pisanja scenarija, navodno ima i producenta. Međutim, toliko puta sam dosad izvisio pa ne smem previše da se nadam.

Možete li podeliti s nama iskustva vođenja Vaše izdavačke kuće „Strahor“, kako ona loša, tako i ona dobra?

Iskustva su dobra. Ona loša proističu samo od našeg početnog neiskustva. Sada, posle četiri godine rada, savladali smo ovu veštinu pa ispravljamo greške. Kao što znate, mi uglavnom radimo sa mojim naslovima koji su već stekli neki ugled kod čitalaca što je bilo presudno da uvek budemo u plusu. Zahvaljujući tome možemo malo da eksperimentišemo sa drugim naslovima. I to je ključni savet: protegnite se koliko ste dugački. Krene li se u nekontrolisanu produkciju, neuspeh je neminovan.

Da li imate u planu izdavanje nekog novog naslova u „Strahoru“, možda neki domaći autor?

U planu je da ove godine izađe novi naslov Nebojše Petkovića. Nadam se da će biti do leta.

Na kojoj knjizi trenutno radite i šta sve možemo očekivati od Vašeg spisateljskog rada u budućnosti?

Sada radim na 9. delu serijala “Kosingas – Buđenje Svarogovo” kojim i završavam priču o Gavrilu i Marku Kraljeviću. Takođe njime završavam i sa pisanjem mitološke (epske) fantastike. Neću se skoro vraćati tom žanru. Posvetiću se više istorijskom romanu, hororu… Osećam da sam na temu mitologije rekao sve što sam imao i da bi se kasnije samo ponavljao, a to izbegavam jer je nešto najgore – u svakoj umetnosti.

Intervju s Aleksandrom Tešićem sproveo Nikola Jeremijaš.