Građani kroz javno zagovaranje doprinose razvoju svojih lokalnih zajednica

„Javno zagovaranje igra ključnu ulogu u ostvarivanju promena u lokalnim zajednicama kroz direktan uticaj na kreiranje i promenu javnih politika. Naš cilj je da povećamo interes građana za učešće u procesima kreiranja javnih politika, kako bi mere koje se donose bile što više u skladu sa stvarnim potrebama i interesima lokalnih zajednica. Kroz javno zagovaranje, građani mogu skrenuti pažnju na specifične probleme u svojim zajednicama, predložiti rešenja i raditi na njihovoj implementaciji”, izjavila je Milica Kezić Marčić, menadžerka programa za podršku zagovaračkim inicijativama u Trag fondaciji, koja je u okviru trogodišnjeg programa „Pokret Polet“ objavila treći konkurs za podršku javnom zagovaranju, namenjen organizacijama civilnog društva.

1. Ko može da se prijavi na konkurs?

Svi koji žele da se prijave na konkurs „Zagovarači promena” u okviru programa Pokret Polet moraju da ispune tri kriterijuma:
Prvi se odnosi na status i registraciju pravnog lica. Ovim konkursom podržavamo organizacije civilnog društva, udruženja građana, mreže organizacija, sindikate, fondacije i/ili zadužbine koje su registrovane u Agenciji za privredne registre pre 1. juna 2022. godine.
Drugi kriterijum se odnosi na sedište organizacije i ono mora biti na teritoriji lokalne samouprave za koju se podnosi predlog projekta. Ukoliko organizacija želi da sprovodi aktivnosti i zagovara na okružnom ili regionalnom nivou, to je moguće, ali opet, sedište organizacije mora biti u tom istom okrugu ili regionu gde će se sprovoditi aktivnosti. Ukoliko je, pak, reč o organizaciji koja želi da zagovara određene izmene politika na nacionalnom nivou, onda ne postoji organičenje u vezi sedišta sve dok je ono na teritoriji Republike Srbije.
Treći kriterijum se odnosi na tematski okvir programa. Dakle, neophodno je opredeliti se za jednu od tri teme konkursa: unapređenje kvaliteta i dostupnosti usluga socijalne zaštite; unapređenje radnih prava i podsticanje zapošljavanja osetljivih grupa ili osnaživanje socijalnog preduzetništva i podsticanje inovacije socijalnih usluga.

2. Na koji način javno zagovaranje doprinosi promenama u lokalnim zajednicama?

Javno zagovaranje igra ključnu ulogu u ostvarivanju promena u lokalnim zajednicama kroz direktan uticaj na kreiranje i promenu javnih politika. Javne politike određuju pravila i obaveze u društvu, od načina na koji odlažemo smeće, preko poreza koji plaćamo, do izdvajanja sredstava za državnu pomoć. Ove politike odražavaju pravac delovanja Vlade u postizanju ekonomskih i društvenih ciljeva.
Javno zagovaranje omogućava građanima da aktivno učestvuju u procesu kreiranja ovih politika, osiguravajući da one budu u skladu sa njihovim potrebama. U demokratskim sistemima, svaki pojedinac ima pravo i mogućnost da utiče na pravila koja društvo propisuje. Kroz javno zagovaranje, građani mogu skrenuti pažnju na specifične probleme u svojim zajednicama, predložiti rešenja i raditi na njihovoj implementaciji.
Naš cilj je da povećamo interes građana za učešće u procesima kreiranja javnih politika, kako bi mere koje se donose bile što više u skladu sa stvarnim potrebama i interesima lokalnih zajednica. Aktivnim uključivanjem u javno zagovaranje, građani ne samo da doprinose promenama, već i jačaju demokratske procese, osiguravajući da njihov glas bude uvažen i da njihove zajednice napreduju u pravcu održivog razvoja i društvene pravde.

3. Koliko je razvijeno delovanje organizacija civilnog društva u Srbiji? U kojim regionima su one najaktivnije?

Delovanje organizacija civilnog društva u Srbiji je relativno razvijeno, ali se suočava sa nizom izazova i varira po regionima. Organizacije u Srbiji igraju ključnu ulogu u promovisanju ljudskih prava, demokratskih vrednosti, ekološke održivosti i društvene pravde. Njihova aktivnost je posebno izražena u većim urbanim sredinama, kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, gde postoji veća koncentracija resursa, kapaciteta i mogućnosti za umrežavanje.
U Beogradu, kao glavnom gradu, deluje najveći broj organizacija civilnog društva, koji se bave širokim spektrom pitanja, uključujući ljudska prava, borbu protiv korupcije, zaštitu životne sredine, rodnu ravnopravnost i mnoge druge oblasti. Novi Sad, kao drugi po veličini grad, takođe ima značajnu prisutnost organizacija, naročito onih koji se bave kulturnim aktivnostima, omladinskim pitanjima i interkulturnim dijalogom.
Niš, kao najveći grad u južnoj Srbiji, ima aktivnu civilnu scenu koja se fokusira na ekonomski razvoj, obrazovanje i socijalnu inkluziju. Organizacije civilnog društva u drugim regionima, poput Vojvodine, takođe su vrlo aktivne, često sa specifičnim fokusom na manjinske zajednice i regionalni razvoj.
Međutim, u manjim gradovima i ruralnim područjima, organizacije često nemaju dovoljno resursa i podrške, što ograničava njihov rad i uticaj. Uprkos ovim izazovima, mnoge organizacije u ovim regionima rade na jačanju lokalnih zajednica kroz različite inicijative i projekte.
Delovanje organizacija civilnog društva u Srbiji pokazuje značajan potencijal za dalji razvoj, posebno uz podršku lokalnih zajednica, međunarodnih donatora i državnih institucija. Aktivno angažovanje građana i jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva su ključni za unapređenje demokratskih procesa i socijalne kohezije u Srbiji.

4. Ovo je treći ciklus programa javnog zagovaranja. Da li možete da nam predstavite neki pozitivan primer iz prethodnih ciklusa?

Mnoge organizacije civilnog društva postigle su brojne uspehe u okviru svojih zagovaračkih inicijativa. Jedan od značajnih uspeha je usvajanje četiri nove lokalne politike u Šapcu, Čačku, Požegi i Kragujevcu.
Plan razvoja grada Šapca za period 2024-2030. prepoznao je terenske saradnike kao inovativnu uslugu socijalne zaštite, što je otvorilo put za pružanje podrške najugroženijima, uključujući pojedince koji žive na ulici, osobe sa invaliditetom, LGBT osobe i starije na selu. U Čačku su donosioci odluka u Plan razvoja grada za period 2023-2030. uneli odredbe o podršci socijalnim preduzećima. Požega je donela Odluku o uvođenju inovativne usluge – Kluba za osobe sa smetnjama u razvoju, dok je grad Kragujevac usvojio Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost. Pored toga, uloženi su značajni napori u pravcu uspostavljanja dijaloga sa relevantnim akterima i donosiocima odluka. To je rezultiralo time da sedam predstavnika organizacija civilnog društva postanu deo različitih radnih grupa koje rade na uspostavljanju politika prilagođenih potrebama građana.
Sve ove organizacije kontinuirano pokazuju izuzetnu posvećenost i inovativnost u rešavanju hitnih društvenih pitanja, što očekujemo i od narednog ciklusa podrške.

Konkurs za podršku javnom zagovaranju, namenjen organizacijama civilnog društva je otvoren do 30. juna 2024. godine, a više informacija može se pronaći na sledećem linku: https://pokretpolet.tragfondacija.org/otvoren-konkurs-za-program-podrske-javnom-zagovaranju-pokret-polet/

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs