Evropa baci 50 miliona tona voća i povrća “nepravilnog” oblika

Ova organizacija pokrenula je kampanju #NEbacanjuhrane kojom želi da utiče na ljude da smanje količinu hrane koju bacaju i pošalju jasnu poruku donosiocima odluka da nam je neophodan funkcionalan sistem doniranja hrane koji bi omogućio i restoranima i prodavnicama jednostavan način pomaganja ugroženim ljudima.

Dok se u svetu obeležava Međunarodni dan biodiverziteta, iz WWF poručuju da je čak 70 odsto bioraznovrsnosti izgubljeno krčenjem prirodnih staništa za dobijanje poljoprivrednih zemljišta. Na kraju jedna trećina te hrane završi kao otpad.

“Hiljade vrsta biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama se koristi u ishrani širom sveta. Ta velika raznovrsnost života omogućava proizvodnju hrane u različitim okruženjima i omogućava ljudima pristup raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani. Osim vrsta koje jedemo, širok je spektar i ostalihvrsta koje su ključne u proizvodnji hrane – od polinatora, koji omogućavaju reprodukciju useva, do mikroorganizama koji obogaćuju zemljište. Ukoliko ne očuvamo ovu bogatu bioraznovrsnost, nećemo uspeti da suzbijemo glad do 2030. godine, što je jedan od UN Ciljeva održivog razvoja (SDG)”, ističe Fabijan-Hrvatin Peronja iz WWF Adrije.

Problem otpada od hrane, kako navode iz ove organizacije, stoji rame uz rame s problemima klimatskih promena i plastike, koja sve više ugrožava živi svet u našim morima.

Ipak, zbog njegove ogromne količine, ali i iskorištavanja zemljišta, vode i energije neophodnih za proizvodnju prekomerne količine hrane, naš je uticaj na planetu izuzetno velik.

Ostaci hrane stvaraju nepodnošljiv pritisak na deponije, a njihovim razlaganjem nastaje gas metan, koji je veoma otrovan, ukazuju iz WWF.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay