0

Deca sve gojaznija i manje aktivna – potrebno je menjati navike


Deca sve manje aktivna; foto: JV / Ljubica Jocić

Istraživanja pokazuju da je svako peto dete u Srbiji gojazno, a pedijatar Doma zdravlja u Nišu Biljana Marković kaže da je ovo bitan problem i to ne samo estetski već i zdravstveni. Razlog za to je, kako kaže, nov način života, loša ishrana i fizička neaktivnost. Sa njom je saglasan profesor fizičkog vaspitanja u Gimnaziji “9. maj” Dragoljub Rajković i nagalašava da su na njegovim časovima učenici izuzetno vredni, pa zato ima mnogo uspešne dece iz ove škole.

Nedostatak fizičke aktivnosti jedan je od glavnih problema kod dece. Deca se najviše bave fizičkim aktivnostima u predškolskom uzrastu i u nižim razredima osnovne škole, kaže pedijatar Biljana Marković. Kasnije su deca ređe aktivna, pa se od petog do osmog razreda delimično bave fizičkim aktivnostima, srednjoškolci još manje, dok su studenti najmanje aktivni.

Dok su mali oni su aktivniji, kako sazrevaju sve su manje fizički aktivni. Nije retka pojava da dete od petnaestak godina na sistematskom kaže da se bavilo sportom i već prestalo. To je simpatično ali je zabrinjavajuće – ističe Marković.

Lekari preporučuju da se prati piramida fizičke aktivnosti koja kaže da deca svakodnevno treba da šetaju, pomažu u kući, raspremaju igračke i sobu. Aerobne i rekreativne aktivnosti treba raditi tri do pet puta nedeljno, odnosno da deca igraju fudbal, košarku, plivaju, voze rolere i slično. Dva to tri puta nedeljno treba raditi istezanje i razvijati fleksibilnost baveći se raznim borilačkim sportovima ili penjanjem uz konopac. Treba izbegavati predugo sedenje, gledanje televizije, igranje video igrica ili predugo korišćenje računara.

Osim fizičke aktivnosti bitan je i način ishrane. Savetovalište za mlade Doma zdravlja u Nišu radilo je istraživanje koje je pokazalo da mladi preskaču doručak, unutar porodice retko imaju zajedničke obroke i jedu kasno noću.

Deca mnogo piju energetske napitke, jedu brzu hranu, grickalice i slatkiše i retko jedu u porodici. Treba naučiti dete od malih nogu da se pravilno hrani, a to možemo preko roditelja. Oni su ti koji kupuju, snabdevaju kuću i pune frižider. Ako je roditelj obezbedio voće i povrće, to će dete i da jede – navodi pedijatar.

Smatra se da 60% dece koja budu gojazna u detinjstvu kasnije budu i gojazne odrasle osobe i u velikom su riziku od nastanka drugih bolesti. Oni imaju često anemiju, razne komorbiditete, oropedske bolesti, ravne tabane, kardiovaskularne probleme, visok pritisak ili holesterol. Veliki je problem danas,ističu lekari, metabolički sindrom i dijabetes tip 2 koji se sada javlja kod dece, a pre 20 godina bio je “staračka bolest”. Osim ovakvih problema javljaju se i psihosocijalni poremećaji što je naročito zabrinjavajuće za lekare.

Ta deca se zatvaraju u sebe, vode neki drugi način života, izoluju se i kasnije se kod njih javljaju kompleksi – naglašava Biljana Marković.

Lekari objašnjavaju da postoji određeni broj dece koji je gojazan iz zdravstvenih razloga, prirode neke bolesti, terapije ili genetskih poremećaja. Ipak, ističu da je taj procenat mali i da je u preko 90% slučajeva loš način života razlog gojaznosti kod dece.

Deca hoće da rade fizičko, ali ne znaju – profesor treba da ih podstakne

Profesor fizičkog vaspitanja u Gimnaziji 9. maj Dragoljub Rajković kaže da je oduvek bilo gojazne dece i da taj problem uvek ima dvoje, troje učenika u odeljenju. Saglasan je da doktorkom da savremeni izazovi doprinose tome i da je fizička aktivnost bitna. Prema programu osnovci imaju tri časa fizičkog nedeljno, a srednjoškolci dva, a na njegovim časovima deca su aktivna, kako on kaže, jer zna kako da ih zainteresuje.

Deca hoće da rade, zainteresovana su ali ne znaju sami da se igraju, nisu to nekadašnje generacije. Profesor mora da bude sa njima, da ih animira i uputi šta i kako da rade. Ja radim od osamdesetih godina i nisam imao problema sa neradom učenika. Uvek bude poneko dete koje ne želi da radi ali tu sam da popričam s njim i objasnim zašto je to važno – kaže Rajković.

Profesor ističe da postoje razni problemi sa kojima se suočava kao što su nedostatak rekvizita za fizičko, stara oprema, prebukirane ili neuslovne sale.

Uvek je bilo problema, dešavalo se da u sali dva odeljenja imaju čas i jednu loptu, a nemoguće je da 60 učenika radi sa jednom loptom. Nisu to uslovi za 21. vek, deca to vide i mi ih samo pričom aktiviramo – navodi profesor.

Dragoljub Rajković naglašava da ga raduje kada vidi da se deca igraju i van škole, na ulicama ili igralištima. Ipak, dodaje da treba urediti sportske terene jer kvalitetni i lepi tereni privlače decu.

Da postoje i dobri primeri pokazuje Petra Veljković učenica ove gimnazije koja, osim što je aktivna na časovima fizičkog, trenira hip-hop, ide u teretanu i hrani se zdravo.

Fizičko imam dva puta nedeljno, po dva spojena časa, dok stariji razredi imaju po tri spojena časa. Na časovima uglavnom radimo vežbe snage, prelazimo razne prepreke ali tu su naravno i sportovi – fudbal, odbojka, košarka, rukomet i slično. Ja se već deset godina bavim plesom i pored toga idem u teretanu,tako da kondiciju imam a ovo mi pomaže da još više budem fizički spremna. Što se tiče ishrane, trudim se da što više vodim računa šta i koliko jedem, testa, slatkiše, grickalice i sokove izbegavam u širokom luku i uglavnom mi je voće zamena za svu tu slatku hrenu – kaže Petra.

Za razliku od svojih vršnjaka, Petra kaže da na telefonu provodi manje vremena nego inače, jer se trudi da što više bude fokusirana na treninge i školu. Takođe ističe, da pored svih obaveza uvek nađe vremena sa druženje sa vršnjacima.

Izvor: JuzneVesti

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Ostavite komentar