Da nam živi, živi rad! Prvi maj opet bez uranka, do radnika teško dopreti – gde su, kakve su plate?

Prvi maj će ove godine, drugi put zaredom, proteći bez protestnog okupljanja i protestne šetnje radnika
0

Međunarodni praznik rada, 1. maj, obeležava se danas širom svetaU Srbiji, ni ove godine neće početi tradicionalnim protestima kao što je to bilo ranijih godina.

Prvi maj će ove godine, drugi put zaredom, proteći bez protestnog okupljanja i protestne šetnje radnika u organizaciji sindikalnih centrala.

Glavni razlog za to svakako je epidemija korona virusa i mere zaštite od širenja zaraze. Zvanično i dalje na snazi odluka koja kaže da je dozvoljeno okupljanje najviše pet ljudi na otvorenom i zatvorenom prostoru.

Mada se iza odluke o neizlasku na ulice, bar kod nekih centrala, može naslutiti i rezigniranost zbog toga što raniji protesti i zahtevi nisu urodili plodom.

Praznik rada obeležava se 1. maja, na dan kada su radnici u Čikagu 1886. štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme. Trećeg maja došlo je do sukoba radnika koji su bili članovi sindikata i štrajkbrehera. U sukobe se umešala policija, a četiri pripadnika sindikata je ubijeno.

Narednog dana na Trgu Hejmarket anarhisti su organizivali demonstracije. Osoba čiji identitet nije utvrđen bacila je tada bombu kojom je ubijeno sedam, a ranjeno 67 policajaca. Osam anarhista je uhapšeno, optuženo za ubistvo i osuđeno na smrt, iako njihova krivica nije utvrđena.

Prvi maj u Srbiji obeležen je prvi put 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu.

Prošli prvi maj obeležili smo u vanrednom stanju. Godinu dana kasnije, svedočimo kako je korona kriza promenela svet i pokazala svu sebičnost i nedostatke savremenog društva i jasno ukazala da svet više neće biti isti.

Veliki teret korona pošasti izneli su radnici iz zdravstva, komunalnih službi, trgovine, vojnici…

Kažu, posle korone, ništa neće biti isto, naročito ne naši poslovi, ekonomski sistem, naše kancelarije…

Šta poručuju ove godine naši sindikati?

Predstavnici sindikata najavili su prethodnih dana da će ovaj Prvi maj biti bez protestnih okupljanja i šetnji radnika

– Nemamo više želje ni da produžavamo ritualno obeležavanje i upućivanje zahteva koji su adresirani vladi i institucijama koje su tada zatvorene – rekao je predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković.

On navodi da će u uslovima pandemije osim šetnji i protesta izostati i uranci, koje su ranije često organizovali baš sindikati.

– Sve u svemu, moglo bi se reći da ove godine neće biti ni ustanka ni uranka za Prvi maj – kaže Stojiljković.

Govoreći o materijalnom položaju radnika, navodi podatak međunarodne mreže Klin Klouz prema kome je za pristojan život tročlane porodice potrebno 98.000 dinara mesečno, što je prema njegovim rečima san za bar tri četvrtine zaposlenih u Srbiji.

Naglašava da radnici i sindikati ne mogu biti zadovoljni ako nemaju dostojanstven rad, bezbedan i pristojno plaćen.

Ukazuje da nije dobro što se sindikati malo pitaju u važnim stvarima kao što su priprema zakona, mere pomoći zbog pandemije, rebalans buudžeta.

U takvim uslovima, kako kaže, sindikatima preostaje jedino da menjaju način delovanja, da zaigraju ozbiljnije i agresivnije i da sami kreiraju predloge zakona i guraju ih u proceduru.

Predsednik Saveza samostalnih sidnikata Srbije Ljubisav Orbović kaže da zbog poštovanja mera zaštite od širenja korona virusa ni ova sindikalna centra neće organizovati ranije uobičajeno protestno okupljanje radnika u Beogradu.

Navodi da će se S S S S truditi da se i ove godine, kao što je bilo i lane, poveća minimalna zarada, kao uslov za povećanje svih ostalih zarada u narednom periodu.

On ističe da je dobro to što lane u situaciji epidemije, plate nisu padale ili su padale veoma malo.

Takođe, ukazuje da je je dosta radnika, prema istraživanju ove sindikalne centrale oko 10 odsto, radilo od kuće.

– Kada govorimo o toj kategoriji radnika, plašimo se šta će sa njima biti posle pandemije, da li će ih poslodavci vratiti na radna mesta ili ih ostaviti da rade od kuće zbog smanjenja troškova i slično – kaže Orbović.

Dodaje da je teško dopreti do ovih radnika i saznati kako se poštuju njihova prava, u vezi sa bezbednosti na radu, radnim vremenom i slično.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) je u svom prvomajskom proglasu navela da će se i ove godine Prvi maj obeležiti u uslovima epidemije korona virusa.

Poručila je da će nastaviti da se beskompromisno bori za zakonska, sindikalna i građanska prava svojih članova i svih radnika.

Navodeći za šta će se konkretno boriti, kažu da je jedna od takvih stvari da se zaposlenima u kovid bolnicama i ambulantama prizna beneficirani radni staž.

Zalagaće se i da nedelja bude neradni dan, da se reši problem zarada u komunalnim javnim preduzećima, da zaposleni u javnom sektoru dobiju regres i topli obrok, kao i da se promeni Zakon o radu.

1. maj 1886. godine

Prvi maj se beležava u znak sećanja na velike demonstracije u Čikagu u maju 1886. godine, kada su radnici štrajkovali tražeći osmočasovno radno vreme.

Na ulicama je prostestovalo blizu 40.000 radnika, a njihovi zahtevi su simbolično istaknuti u tri čuvene osmice, osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja.

Demonstracije su se završile krvavim sukobima sa policijom kada je šest radnika ubijeno, a oko 50 ranjeno.

Na prvom kongresu Druge internacionale, održanom tri godine kasnije, doneta je odluka da se svakog Prvog maja održavaju radničke demonstracije.

Protest na koji je odgovoreno represijom, zbog brutalne reakcije vlasti i poslodavaca, a potom i niza žrtava, postao je neka vrsta simbola borbe za prava obespravljenih. Protesti su započeli 1. maja, a do najoštrijih sukoba s policijom došlo je narednih dana, 4. i 5. maja, kada su se sukobi proširili i van Čikaga.

Policija je zapravo pokušala da razbije protestne skupove i dovede do podele manifestanata, što se završilo ozbiljnim sukobima u kojima je bilo brojnih žrtava i među demonstrantima odnosno štrajkačima i među policajcima. U sukobima s policijom u Čikagu ubijeno je najmanje šest i ranjeno oko 50 radnika, a veliki broj je uhapšen. Pet radničkih vođa osuđeno je docnije na smrt, a trojica na robiju.

U znak sećanja na velike manifestacije obespravljenih, i njihovu odlučnu borbu, na Prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine, odlučeno je da se 1. maj obeležava masovnim skupovima, demonstracijama i prigodnim manifestacijama, u znak sećanja i opomene.

Na Drugom kongresu 1891. godine 1. maj je i formalno proglašen za Međunarodni praznik rada. Postupno, tokom poslednjih godina 19. veka i prvih godina 20. veka, 1. maj je sve masovnije prihvatan i obeležavan, vrlo često i širokim protestnim manifestacijama.

Kako druge zemlje proslavljaju?

Zemlje obeležavaju ovaj dan na različite načine i često su povezane sa svojim radnim i socijalnim borbama. Na primer, u Južnoj Africi dan je vezan za borbu za završetak aparthejda. U Keniji, vlada najavljuje i odobrava povećanje minimalne zarade svake godine.

U mnogim drugim zemljama dan je ispunjen paradama i događajima na kojima učestvuju političari i radničke organizacije. Takođe se organizuju mnogi događaji i protesti kako bi se okupila podrška reformama rada.

U Srbiji, 1. maj je prvi put obeležen kao Praznik rada 1893. godine, protestnim skupovima u Beogradu. Prvomajske proslava u seoskim sredinama u Srbiji počele su najpre u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine docnije.

Praznik rada je posle Drugog svetskog rata, najmasovnije obeležavan u socijalstičkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije. Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja.

Imate pravo na duplu dnevnicu

Prema Zakonu o državnim praznicima, prvomajski praznik se u Srbiji neradno obeležava dva dana. Ove godine, poklapa se sa vaskršnjim praznicima. 

Prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi na dan praznika koji je po zakonu neradan dan ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 110% od osnovice.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Uvećanje od 110% primenjuje se na ugovorenu satnicu, te zaposleni prima 100% redovne zarade (dnevnice) + 110% redovne zarade (dnevnice).

Zaposleni koji radi na dan državnog praznika praktično će primiti 210% ugovorene dnevnice ako tog dana bude raspoređen na rad.

Nažalost, mnogi naši radnici još ne poznaju dovoljno svoja prava.

Izvor: Telegraf Biznis

 

Marketing

Ostavite komentar