Pčele moramo da čuvamo, bez njih ne bi bilo ni hrane

0
(Фото Јошт Гантар)
Svaka treća kašika hrane zavisi od oprašivanja. Oprašivanjem poljoprivrednih biljaka, pčele obezbeđuju važan izvor posla i prihoda poljoprivrednika, posebno malih i porodičnih farmi u zemljama u razvoju, a takođe igraju i važnu ulogu u očuvanju prirode i biodiverziteta.

Svetski dan pčela obeležava se danas, peti put za redom, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na njihov značaj za ljudski opstanak na planeti, ali i na potrebu da je naša obaveza da ih zaštitimo.

Svetski dan pčela danas gotovo sve zemlje, među kojima i Srbija, koriste ovaj datum za podizanje svesti o ovim vrednim i korisnim životinjama, a tim povodom predstavnici diplomatskog kora i Beogradskog udruženja pčelara obišli su pčelinjake na Dorćolu, nadomak Silosa.

„Ispitivanja uzoraka gradskog meda pokazala su da je on izuzetno kvalitetan. Zato je naš plan da sada nastavimo razvoj urbanog pčelarstva, na još dosta lokacija u Beogradu postavićemo košnice u saradnji sa našim partnerima. Ono što je najvažnije razbili smo mit da med iz gradske sredine ne može da bude kvalitetan i sada nastavljamo da radimo na daljoj promociji beogradskog urbanog pčelarstva”, rekao je Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara.

Inače, godina 2022. je Evropska godina mladih, pa je glavna tema ovogodišnje proslave mladi i pčelarstvo.

„Svaka treća kašika hrane zavisi od oprašivanja. Oprašivanjem poljoprivrednih biljaka, pčele obezbeđuju važan izvor posla i prihoda poljoprivrednika, posebno malih i porodičnih farmi u zemljama u razvoju, a takođe igraju i važnu ulogu u očuvanju prirode i biodiverziteta. Potreba zaštite oprašivača je nedvosmislena, s obzirom da im preti ljudsko mešanje u životnu sredinu, posebno intenzivna poljoprivreda, rasprostranjena upotreba pesticida i zagađenje otpadom. Pčele su izložene novim bolestima i štetočinama. Zbog sve brojnije svetske populacije, stanište pčela se smanjuje. Njihov opstanak i razvoj takođe su sve više ugroženi usled klimatskih promena”, poručuju iz Slovenačke ambasade, zemlje koja nije samo pokretač Svetskog dana pčela, već dugo važi za zemlju pčelarstva.

Zašto 20. maj

U maju je na severnoj hemisferi proleće, pčele najaktivnije, dok je na južnoj hemisferi jesen kada se prave proizvodi od meda i održavaju brojne manifestacije posvećene pčelama. Osim toga, 20. maja 1773. godine rođen je Anton Janša, začetnik modernog pčelarstva u Habzburškoj monarhiji i dvorski pčelar Marije Terezije.

Ujedninjene nacije takođe su priznale 20. maj kao Svetski dan pčela 2017. godine, a prvi put ovaj dan je obeležen nizom manifestacija naredne godine.

Zašto pčele odumiru

U zadnje vreme pčele su sve ugroženije, a poslednji podaci Svetskog saveza za očuvanje prirode navodi da skoro 10 odsto pčela preti izumiranje, pet odsto ih je najverovatnije ugroženo, a za skoro 57 odsto vrsta nema podataka. Broj oprašivača po celom svetu opada, a sa druge strane rastu potrebe za oprašivanjem, posebno u državama u razvoju.

Glavni uzroci za odumiranje pčela su različite bolesti, komplikacije sa maticama, zaraze, sve manje pašnjaka, ali i sve masovnija upotreba različitih poljoprivrednih sredstava koja uništavaju ove male, ali korisne insekte.

Izvor: Politika.rs

 

Prijatelji sajta: FIRMA.co.rs

Ostavite komentar